“Šta bi se desilo kada bi ljudi koristili 100% kapaciteta svog mozga?” je pitanje koje očigledno ne prestaje da inspiriše reditelje sa zapadne strane sveta. Počevši od “The flight navigator” iz 1986., zatim “Defending your life” iz 1991. pa sve do današnjeg velikog Neil Burgerovog hita “Limitless”, Lusi (Lucy) 2014 je takođe film koji se zasniva na mitu* da ljudi koriste samo 5%-10% kapaciteta svog mozga kao i šta se dešava kada neko dobije mogućnost da upotrebi svih 100%.Lucy je studentkinja koja se povezala sa pogrešnim ljudima i kao rezultat toga biva kidnapovana i završava sa paketom opasne sintetičke droge umetnute u stomak koju treba da dostavi određenom Mr.Jang-u. Kad supstanca u njenom stomaku počne da curi kao posledica mučenja koju je doživela od strane svojih otmičara Lusy dobija nadljudske sposobnosti koje koristi kako bi se osvetila ljudima koji su je stavili u tu situaciju. Kako vreme odmiče Lucy-ne sposobnosti sve više rastu i dolaze do te mere da počinju da ugrožavaju njen život. Tu u priču ulazi Morgan Freeman kao Professor Norman koji je ekspert za razvoj ljudskog mozga i od koga Lucy traži pomoć.
Kada se posmatra ritam filma on se može podeliti na dve faze gde prvu predstavlja početni deo filma u kojem je Lucy kidnapovana i mučena i koji priprema gledaoce na napetu priču punu terora koji je dostojan dobrog trilera, međutim onda se drugi deo filma naglo smiruje i usporava do te mere da su mnogi komentarisali da Lucy na momente izgleda “kao da se dosađuje.” Ono što se takođe često zamera ovom filmu jesu preterano nerealni elementi koji se vežu za Lucy-ne sposobnosti poput vraćanja vremena unazad i mogućnost da u trenutku izmeni svoj fizički izgled što tera gledaoce da se distanciraju od priče.
Ipak, film je okarakterisan kao akcioni-triler i naučna fantastika što on u svojoj osnovi i jeste. Ko je upoznat sa Luc Besson-ovim filmovima neće se iznenaditi tom ulogom žene-superheroja koja povremeno ima preterano neverovatne nadljudske sposobnosti (setimo se na primer Petog elementa ili Nikite koji su takođe proizvod Besson-ove mašte). Takođe, ko prati karijeru Scarlet Johansson poslednjih godina navikao je na nju u ulozi snažnih žena poput Crne Udovice.
Moglo bi se zaključiti dakle, da film privlači pre svega zvučnim imenima na listi glavnih glumaca zatim i popularnošću tema kojima se bavi kao što su nadljudske sposobnosti i žene u ulozi osvetnika, a zauzvrat daje ne toliko dobro razrađenu priču koja često ima do krajnje mere nerealne elemente, međutim koja može pružiti odličnu zabavu ukoliko se uzme u obzir da ovo na kraju krajeva jeste naučna fantastika koja ima za cilj da gledaoce putem ekrana odvede u neki drugi svet u kome je sve moguće.
*(da, mitu – dokazano je da ljudi koriste 100% svog mozga samo ne aktiviraju sve funkcije u isto vreme)
Reditelj : Luc Besson
Pisac : Luc Besson
Glavne uloge : Scarlet Johansson, Morgan Freeman, Min-sik choi