REDITELJ: David Gordon Green
GLAVNE ULOGE: Nicholas Cage, Tye Sheridan,
TRAJANJE: 118 minuta
“Radim ono što mi kažu” – Joe
Joe (Cage) je tipičan južnjački grubijan dobrog srca – pošten prema svojim radnicima, zaštitnički nastrojen prema svojoj ljubavnici, dobar prijatelj sa šerifom, bakalinom i damama iz javne kuće. Vozi stari pick-up i ima opasnog psa. Bivši je robijaš koji ne trpi nepravdu, alkoholičar kratkih živaca koji začas plane i upada u nevolje. Jedna od nevolja je lančana tuča sa lokalnim sociopatom Willijem Russelom (Blevins). Kada upozna mladog Garija (Sheridan), Joe će ostati impresioniran momkovom radnom i životnom etikom i time kako se nosi sa pijanim i nasilnim ocem po imenu Wade (Gary Poulter, stvarni alkoholičar i beskućnik, naturščik u vrhunskoj i jedinstvenoj ulozi, tragično nastradao na ulicama Austina pre premijere filma), mentalno oštećenom majkom i sestrom i siromaštvom. Gary nema dana škole, ali je pametan, snalažljiv i vredan i Joe se brzo veže za njega. Kada Wade i Willie udruže snage u jednom odurnom poduhvatu, film će krenuti putem očajničkog obračuna.
nimljen kamerom Tima Orra, Joe nudi kontrast između lepog, šumovitog predela i đubreta koje prave ljudi, ljudske bede i opasnosti. Kuće su neodržavane i prete da se pretvore u straćare. Ljudima fale zubi, izgubljeni što zbog nebrige, što u tučama. Svi imaju oružje, pištolje, noževe, sačmare. Nasilje i stara zameranja su jedino što ih drži izvan apatije. Čak je Joe relativno dobrostojeći, ima firmu za šumske radove, ali se bavi ilegalnom shemom trovanja slabog divljeg drveća da bi veliki drvni kombinat tu zasadio kvalitetnije i profitabilnije sadnice. Joe je svestan koliko je u boljem položaju od svojih radnika i tretira ih sa strogom, ali pravednom disciplinom, zaštitnički i ljudski. Pomenuo sam Winter’s Bone, film jedinstven po atmosferi propasti, divljačke izgubljenosti na granici post-apokalipse, ali Joe je film koji je zamisliv i u drugačijoj atmosferi. Joe bi jednako tako mogao biti vlasnik vrtlarske firme ili male fabrike, Wade bi mogao biti radnik u čeličani ili policajac u penziji. Joe je više ljudska nego socijalna priča.
U pitanju je parabola o moralu, pitanja su gotovo biblijski moćna. Joe je u konfliktu između svoje stalne potrebe za nasiljem (scena kada dovodi psa u bordel), kurčenjem (vožnja u pijanom stanju i sukob sa policijom), pijanstvom i haosom sa jedne strane i potrebe da bude dobar, pravdoljubiv čovek sa druge. U njemu se bore one sile surove prirode i milosrđa, kao u The Tree of Life, ali ta borba je mnogo turbulentnija nego kod Seana Penna u Malickovom filmu. Joe je svestan da kada je sam i zaključan u kući neće napraviti nikakvo sranje, pa tome i pribegava kad god može. Trudi se da bira bitke i izbegava nevolje, ali one ga sustižu. U jednom pijanom monologu Wade kaže da oni koji traže nevolju često dobiju i više nego što žele i više nego što mogu podneti, Ovo se sa sigurnošću odnosi i na Joea, ali i na sve likove u filmu. Nažalost, i na malog Garija koji se fizički može i želi suprotstaviti ocu, ali ga sputava njegova dobrota i nevinost, iako je otac sertifikovano đubre od čoveka. Film se oslanja na simbole i ta simbolika je pogođena savršeno i tajming je perfektan. Istakao bih samo nimalo slučajne scene sa psima (možda malo banalna, ali svakako efektna “dog eat dog” metafora) i sa zmijom otrovnicom u šumi. Neki ljudi su rođeni otrovni.
Glumci su savršeno odabrani i savršeno vođeni. Nicolas Cage je ostvario jednu od svojih najboljih uloga (a imao ih je – cela njegova karijera je prožeta sjajnim ili očajnim ulogama, bez sredine) i možda “kupio kredit” za još nekoliko groznih. Tye Sheridan je pokazao da je sposoban da deli scenu sa velikim glumcima i da ne ostane kratkih rukava, ima sjajan izbor uloga i verovatno blistavu karijeru pred sobom. Podseća me na nekadašnje hollywoodske mladiće Johnnija Deppa i Leonarda Di Capria, samo mi se čini još životnijim i versatilnijim od njih dvojice. Relativno nepoznati indie glumci Ronnie Jean Blevins i Adriene Mishler su potpuno na mestu u svojim ulogama. Međutim, profesionalci mogu samo da se sklone pred naturščikom Poulterom. Ovaj osebujni beskućnik je bio “wild card” i kamen spoticanja između reditelja i producenata, upitan zbog svog alkoholizma i verovatne psihičke bolesti, međutim u filmu se čini da on nije igrao Wadea, nego da je on Wade. Tako nešto je teško, skoro nemoguće postići i zaista mu je zasluženo posvećen film.
OCENA: 8
Izvor: FilmNaDan