REDiTELJ: John Michael McDonagh
GLAVNE ULOGE: Brendan Gleeson, Kelly Reilly, Chris O’Dowd, M.Emmet Walsh, Aiden Gillen
TRAJANJE: 100 minuta
KALVARIJA (preneseno) – muke, patnje, mučeništvo
Sveštenik, otac James (Brendan Gleeson) sluša ispovest vernika posle nedeljne mise. Vernik mu kaže da je kao dete bio zlostavljan od strane starog sveštenika kojeg je crkva “za kaznu” poslala u Afriku, gde bi takvo ponašanje ipak manje odjeknulo. Isti vernik će ispovediti i zločin koji će se tek dogoditi: za tačno nedelju dana će ubiti upravo oca Jamesa, ne zato što je on zlikovac koji siluje decu, nego upravo zato što je nedužan i generalno dobar čovek. Ubistvo takvog sveštenika će odjeknuti jače od ubistva nekog zlikovca i biće više izjava nego osveta. Otac James, dakle, ima još nedelju dana života da se pomiri sa Bogom i sa sobom.
Upoznaćemo se sa lokalnom “florom i faunom” irskog ruralnog okruga u kojem otac James službuje. Tu je ogorčeni, grubi mesar, njegova droljasta žena i njen afrički ljubavnik. Tu je i cinični doktor, radikalni (čak verbalno nasilni) ateista koji svoj cinizam pravda sranjima kojih se nagledao u poslu. Tu je i izvitopereni bogataš upitnog morala kojem novac ne može više ne može doneti sreću. Tu je i policajac koji ima sklonosti ka muškim prostitutkama. Tu je i mlad momak bez perspektive koji želi otići u vojsku kako bi ostvario nasilne i seksualne fantazije. I čitava plejada ridikula, pijanaca, konobara, pa čak i jedan serijski ubica – kanibal (Brendanov sin Domhnaal Gleeson).
Svi oni će testirati veru (i strpljenje) oca Jamesa svojim jasno ili uvijeno iskazanim stavovima iz kojih se jasno da iščitati da oni o crkvi, kao i o državi koja joj se ne može suprotstaviti ne gaje baš pozitivne stavove. Iz svega toga se vidi i autorov stav, da je katolička crkva u najmanju ruku zastarela, okoštala institucija, a verovatno je i moralno bankrotirala, pa čak i otvoreno štetna, parazit u društvu pritisnutom finansijskom krizom.
McDonagh je ipak dovoljno pametan i taktičan autor, pa se neće voziti na nečemu što je sada već kliše: popu koji je moralna nakaza. Otac James je upravo suprotnost toga: nije svetac, ali je obrazovan i dobar čovek koji želi učiniti dobro ljudima, verovatno jedan od retkih takvih među klerom. On je spreman na žrtvu (sigurno poznaje svog ubicu i verovatno mu je jasno ko je to tačno, ali sveta tajna ispovesti ga obavezuje da ga ne otkrije), ali nije spreman da ode bez borbe, i zato se naoružava. Razgovori koje on obavlja sa pastvom su pravi dragulji, puni referenci na kulturu i filozofiju i pesimistični lamenti nad davno ubijenom dobrotom na ovom svetu.
Zanimljivo, jedini ljudi koji dobrom svešteniku prilaze s poštovanjem su njegova kćerka iz perioda dok se još nije bio zaredio, Fiona (Reilly) i dvoje stranaca, stari američki pisac (Walsh) i njegova mlađa žena (Croze). To nam jako puno govori o cinizmu uvučenom u “vernike” ili “nevernike”, cinizmu koji otac James pokušava da razume, opravda i oslobodi ljude od svega toga.
Autor nam sve to daje sa merom i taktom. Tempom film možda podseća na televizijsku seriju, uostalom ovo je “crosswords” a ne napet triler, ali atmosfera pesimizma je neponovljiva. Tome doprinose odlični glumci u sjajnim ulogama. Kelly Reilly je ostvarila jednu od kompleksnijih uloga i to je napravila za pamćenje, a Brendan Gleeson se pokazao kao pravi izbor za glavnog glumca. On svog sveštenika igra sa integritetom, duhom, intelektom i mudrošću, ali i sa (oprostivim) ljudskim slabostima kojima smo svi mi skloni. Posebnu pažnju treba obratiti i na fotografiju koja ističe savršeni kontrast prirodne (ili arhitektonske, svejedno) lepote i brutalnosti. U slučaju ovog filma fotografija me je podsetila na Okupaciju… Lordana Zafranovića, gde je predivni Dubrovnik poslužio kao kulisa za teatar ljudske gadosti i brutalnog nasilja u smutnim vremenima.
