“As above so below” je izreka koja bi najednostavnije rečeno mogla značiti jedinstvo u smislu da ono što se dešava u jednom svetu (na primer duhovonom) dešava se u drugom (materijalnom svetu). Film Kako gore tako gore (As above so below) 2014 slikovito će objasniti njeno značenje u priči čija radnja prati mladu naučnicu Scarlett (Perdita Weeks) čiji je otac izgubio razum u potrazi za kamenom mudrosti koji pretvara metal u zlato (philosopher’s stone). Kako bi odbranila njegovu čast ona i sama odlučuje da nastvai potragu. Posle određenog istraživanja ona zaključuje da bi se kamen mudrosti mogao nalaziti u katakombama ispod Pariza koje zapravo predstavljaju masovnu grobnicu koja leži ispod grada. Uz pomoć svog bivšeg momka George-a (Ben Feldman) i grupicom ljudi ona se spušta u katakombe gde prati tragove koji ih odvode sve dublje i dublje pećine. Kako vreme prolazi čudne stavri kreću da se dešavaju. Kako bi izvukli živu glavu glavni junaci moraće da se suoče sa svojim najvećim strahovima koji im se bukvalno pojavljuju pred očima.
Ova film je napravljen po prinicpu “nađenog snimka” (found footage) gde publika vidi ono što snimaju glavni likovi filma, što u ovom slučaju znači da je ceo film snimljen iz perspektive kamere koja se nalazi ili u rukama ljudi u katakombi ili na kacigama koje nose u filmu. To nije ništa novo za Holywood i zapravo poslednjih godina je postao toliki trenda da je maltene svaki drugi horor/triler snimljen na taj način. Ideja je negde da se pruži osećaj publici kao da se i sama nalazi u filmu (na ovom principu su takođe zasnovane i mnoge video igrice gde zapravo i ne vidite kako vaš lik izgleda već vidite ono što on “vidi”).
U svakom slučaju ovo je zanimljivo prva dva puta posle čega ovaj stil snimanja ne nudi nikakva nova iskustva. Ipak Kako gore tako dole (As above so below) 2014 uspeva bez obzira na to da zaintrigira, da li upravo zbog tog stila snimanja, zbog zvučnih efekata od kojih je većina prirodno nastala iz okoline (nije veštački namontirana), da li zbog činjenice da je film stvarno snimljen u pravim katakombama u Parizu? Verujem da je kombinacija svega ovog zajedno.
Još jedan “faktor straha” je cela priča (ili mit) koja stoji iza pariskih katkombi u stvarnom životu i koja se savršeno iskorišćena u marketinške svrhe za film a verujem i za turističku popularnist Pariza (kao da je Parizu stvarno to potrebno). Neću vam otkrivati detalje samo ću vas uputiti da na youtube-u pretražite reči “paris catacombs”.
Na kraju moram reći da je cela priča iza filma mnogo interesantnija nego sam film koji je pomalo amaterski urađen ali koji možda baš zato ima tu neku čar da uvuče ljude u akciju. Aplaudiram mu na originalnsoti lokacije i zvučnim rešenjima, a da je priča dobra ili nije najbolje je da prosudite sami.
Reditelj : John Erick Dowdle
Pisci : Drew Dowdle , John Erick Dowdle
Glavne uloge : Perdita Weeks, Ben Feldman, Edwin Hodge
