ZULU

ZULU

REDITELJ: Jerome Salle
GLAVNE ULOGE: Forest Whitaker, Orlando Bloom, Tanya Van Graan, Natasha Loring
TRAJANJE: 110 minuta

“Ako se želite pomiriti sa svojim neprijateljima radite sa njima i postanite njihovi partneri” – Nelson Mandela

Nakon efektne uvodne scene na koju ću se kasnije vratiti, radnja filma se “vraća “ u 2013.godinu, u Kejptaun u Južnoafričkoj republici. Vidimo crnca u zrelim 40-im kako vežba na pokretnoj traci. On je Ali Sokhela (Forest Whitaker), šef odeljenja za istrage ubistava južnoafričke policije u Kejptaunu. Detektiv koji radi najbliže sa njim je Brajan Epkin (Orlando Blum), problematični i razvedeni čovek koji se otuđio od sina i koji sve više tone u alkohol koji kombinuje sa tabletama. Njih dvojica dobijaju slučaj ubistva mlade 18-godišnje devojke iz višeg staleža, ali istraga se komplikuje, njihov kolega biva brutalno ubijen pred njihovim očima, njih dvojica daljom istragom pronalaze vezu sa trgovinom droge, a život Alija i Brajana dobija neki novi, opasniji tok iz kojeg mozda i nema tako lakog razrešenja, a ni izlaza.

Film je režirao malo poznati francuski režiser koji se ranije istakao kako rezijom, tako i pisanjem scenarija. Neki od filmova koji nose njegov pečat su: Duplicity, The Tourist, Largo Winch. Iskreno, pogledala sam nabrojane i samo mogu reći – mlako i nedovoljno upečatljivo. Zato je sa ovim filmom ispravio stvar. Zaista, u filmu je sve iskomponovano kako treba, dovoljno je zanimljiv, dovoljno mračan, dovoljno napet, dovoljno istorijski potkovan, odlično posloženi likovi. Sniman je u celini u Kejptaunu, dosta juznoafričkih glumaca glumi u filmu i dosta se priča lokalnim jezikom zbog bolje verodostojnosti filma.

Sama uvodna scena je sjajno urađena, mada je pomalo i brutalna jer vidimo crnog čoveka kako živ gori i crnog dečaka kako sve to gleda i koji zatim beži od nekoga. Radnja se iz te 1978. godine odmah prebacuje u sadašnje vreme, u sadašnji Kejptaun i u ostatku filma se objašnjava ta početna scena i njena povezanost sa svime u radnji. Projekat je rađen po istoimenoj knjizi izvesne francuske književnice Karil Feri.

Ovaj mračni i ozbiljni triler zapravo predstavlja sliku Južnoafričke Republike i to ne samo te države već mnogih koje su bile pod raznim režimima i koje osećaju posledice koje ne mogu tako lako da iščeznu preko noći i da se zaborave. U toku filma ima jedna rečenica, zapravo dijalog Alija i jedne od sporednih glumica filma koja kaže otprilike nešto u stilu – Šta uraditi sa ljudima koji su služili totalitarnim režimima, a koji su amnestirani? Da li tražiti osvetu i širiti novu mržnju sa puno novih žrtava ili oprostiti bez obzira koliko to bilo bolno i pokušati zaboraviti? Ona odgovara: Ne osvetu, pravdu. Pravda je često jako spora, a nekada i nedostižna, ali ipak moramo verovati u to da je ipak moguća i ovaj film, u suštini, nosi tu poruku.

OCENA: 8

Autor: Suzana Bunić

Comments

comments

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Skip to toolbar