Logicno pitanje je: “zašto ovo rade kad su mogli da snime te iste zvuke tamo, na licu mesta?”
Recimo da snimate scenu u kojoj želite da se cuju koraci glumca po plaži, talasi mora, i kreštanje galebova. Iako svi ti zvuci postoje “na licu mesta”, ako biste ih snimili mikrofonom sve odjednom, to bi bila mešavina koja nikako ne odgovara: talasi bi bili prejaki, koraci preslabi i neubedljivi, galebovi se ne bi ni culi, a verovatno bi se umešao i vetar da dodatno upropasti snimak.
S ozbirom da u su ovoj “prirodnoj mikseti” svi ti kanali pojacani fiksno, onako kako je priroda želela, jedino rešenje je da se zvuci nasnime pojedinacno i da se onda studijski miksuju sa jacinama po želji, kako bi kompletna zvucna slika bila skladna.
Plus, postoji i neprimetna “režija zvuka” (u daljini zalaje pas baš kada nastane dramska pauza u dijalogu izmedu dvoje ljudi) i još niz drugih fora koje gledaoci ne primecuju i deluju im kao “prirodan zvuk”, a zapravo je sve nasnimljeno pojedinacno.
