Reditelj: David Michôd
Glavne uloge: Guy Pearce, Robert Pattinson, Scoot McNairy
Trajanje: 103 minuta
Ocena: 8
Napraviti dobar postapokalipticni film ,u smislu da je originalan je jako tesko,jer su teme ovakvih filmova manje vise iste ili nalik jedna drugoj i skoro sve su akcentovane, izmedju ostalog, najvise na neizostavni kanibalizam. Medjutim,ovaj film je potpuno drugaciji jer nam donosi malo drugaciju pricu i malo drugaciju ”apokalipsu”.
Nakon sto se desio totalni slom drustva i globalne ekonomije u celom svijetu, svet kakav smo poznavali je nestao. Glavni junak, tacnije antijunak ove nase price je Erik, covek u srednjim godinama, izmucen i usamljenik ,koji putuje prostranom i pustom Australijom. Kada mu banda koja je slucajno naisla ukrade auto, on krece u potragu za njima da vrati jedinu stvar koja mu je preostala u zivotu a to je njegovo auto. Sustize ih ali oni mu odbijaju vratiti auto i ostavljaju ga onesvešćenog u pustinji. Nakon nekog vremena se budi i nalazi put do jednog mestašca gde nailazi na izvesnog mladica Rejnoldsa koji je ranjen u pucnjavi. Odlucuje da se pobrine za njega a sudbina opet upliće svoje prste u pricu-ispada da je Rejnolds brat od jednog clana bande koji si Eriku ukrali auto. Njih dvojica zajedno krecu da pronadju bandu.
Ovu australijsku dramu je rezirao australijanac David Michod, odranije poznat po odlicnoj drami Animal Kingdom iz 2010. godine. Ovaj film ima sporiji,melanholicniji,na momente deprsivan tok price koji nas vodi do neocekivanog kraja, toliko neocekivanog da mozemo reci da je u domenu apsurda i paradoksa. Ali takdoje i bit i čar samog filma leži u tome.
Glavne uloge tumace,vec sada prekaljeni, večni glumac iz senke Guy Pearce koji je cesto i podcijenjen, dakako nepravedno, jer po mom misljenju, on moze da ponudi mnogo vise od onoga sto njemu stalno nude. Svakako, jak, karakteran glumac sa prepoznatljivim akcentom. Pored njega, u filmu glumi Edward iz Tvajlajta. E pa mozda je Robert Pattinson do ovog filma nosio taj neslavni epitet ali nece vise. Ovim filmom je i pokazao i dokazao da zna i moze da odglumi zahtevnije karakterne uloge. Mnogi ce reci da poluretardirani hilbili nije neki napredak ali ja se necu sloziti sa njima. Treba i taj karakter ubjedljivo odglumiti a on se svojski potrudio i svakako uspeo u tome.
Od mene svakako preporuka za gledanje, sa heads-upom (upozorenjem) da ovo nije neka dinamicna postapokaliptic drama, ovo je vise surovi i realni prikaz onoga sto nas mozda ocekuje u nekoj blizoj buducnosti. A kako smo krenuli, ne ceka nas nikakva bolja slika.
Autor recenzije: Suzana Bunić