REDITELJ: Dean Parisot
GLAVNE ULOGE: Bruce Willis, John Malkovich, Helen Mirren, Catherine Zeta-Jones, Mary-Louise Parker
TRAJANJE: 101 minuta
SINOPSIS
U filmu “Red 2”, eksplozivnoj akcionoj komediji, nastavku svetskog hita o “spavačima”, penzionisani tajni agent CIA, Frenk Moziz, okuplja svoj neverovatni tim operativaca u svetskoj potrazi za nestalom smrtonosnom napravom nove generacije koja može da promeni raspodelu svetske moći. Da bi uspeli u tome, moraće da se suoče s vojskom opasnih ubica, nemilosrdnih terorista i vladinih zvaničnika žednih moći koji žele da se dokopaju tehnološki naprednog superoružja. Misija odvodi Frenka i njegovu šaroliku skupinu u Pariz, London i Moskvu. Nadmašeni u broju ljudi i količini naoružanja, oslanjaju se na svoju lukavost, veštine “stare škole”, kao i jedni na druge dok pokušavaju da spasu svet – i pri tom prežive.
O FILMU
Bivši tajni agent CIA, Frenk Moziz (Brus Vilis), bavi se negativcima ceo život. Fizičke borbe, diplomatske intrige i skakanje iz brzih vozila u opisu su njegovog posla. Međutim, kada je u pitanju njegova veza sa Sarom Ros (Meri Luiz Parker), stvari se uzdrmaju. Frenk je zadovoljan njihovim mirnim životom, ali Sara je zabrinuta da mu postaje dosadno, jer mesecima nije nikog ubio. Želi da unese nešto novo u njihov odnos, doda malo avanture, romantike i opasnosti – stvari koje mogu da rade kao par. Sara će dobiti priliku da bude “jedna od momaka”, a Frenk će naučiti da je teže zadržati devojku nego osvojiti je, kao i da je spasavanje sveta težak posao, a ljubavne veze još teži.
Glavne uloge tumače Brus Vilis, za Oskara nominovani Džon Malkovič i Meri Luiz Parker, kao i dobitnici Oskara: Entoni Hopkins, Helen Miren i Ketrin Zita-Džouns. U režiji Dina Parisota, a po scenariju Džona i Erika Houbera. U filmu igraju i Bjung Han Li, Brajan Koks i Nil Makdonou, a producenti su Lorenco di Bonaventura i Mark Varadijan. Akciona komedija, nastavak svetskog hita iz 2010. godine, prikazuje Frenka Moziza i njegovog starog partnera Marvina Bogsa (Džon Malkovič) u još uvek ne tako mirnoj penziji, već u škripcu.
Oružje nove generacije – “Najtšejd”, koje je nestalo u vreme hladnog rata za vreme Frenkove i Marvinove straže, ponovo se pojavilo. Sada svi misle da oni znaju gde se ono nalazi. MI6 daje Frenkovoj i Marvinovoj prijateljici, smrtonosnom strelcu Viktoriji (Helen Miren) zadatak da eliminiše njih dvojicu. Pored toga, korumpirani američki zvaničnik (Nil Makdonou) šalje za njima još jednog plaćenog ubicu – Hana (Bjung Han Li). Hana to posebno raduje pošto još nije poravnao račune s Frenkom. Misija ih vodi po svetu, od Londona da Pariza pa sve do Moskve, gde susreću Frenkovu staru ljubav Katju (Ketrin Zita Džouns). Svi zajedno pokušavaju da nađu davno zaključanog genijalnog naučnika Edvarda Bejlija (Entoni Hopkins), koji bi mogao da dokuči tajnu “Najtšejda” i tako spase sebe i celu planetu.
Producenti su znali, da bi zadržali komične elemente priče, da prvo moraju da osiguraju akciju i avanturu, a tek onda da se pobrinu za to da likovi koji se ponekad čine suludima postanu uverljivi, kaže reditelj Parisot. “Struktura filma je akciona, ali su likovi komični zbog toga što ne mogu da razreše svoje apsurdne probleme koji se odvijaju tokom ekstremnog nasilja.” Film je pun egzotičnih lokacija, tu je i uzbudljiva potera automobilom po Parizu, akcije ima u izobilju, ali u suštini, to je film o vezama i težini života osuđenika na život u igri tajnih agenata (Frenk) i njegovoj želji da učini pravu stvar i zaštiti svoju porcelansku lutkicu (Sara). Ona želi upravo suprotno i pronalazi saveznika u Marvinu.
“Frenk nije u stanju da održi običnu vezu, a Marvin rado deli savete upravo o tome kako održati vezu, iako najverovatnije ni sam nema pojma o njima”, kaže Vilis. “Stara poslovica koja kaže: ‘Zaustavljen sat dvaput dnevno pokazuje tačno vreme’ – ovde je primenljiva jer Marvin ne zna ništa o vezama i pretpostavljam da sve što misli da zna dolazi iz knjiga za samopomoć. Jednostavno ne mogu da zamislim Marvina u vezi”, primećuje Malkovič. Frenk dobija sofisticiraniji i poučniji pogled na veze od Viktorije, koja je dobro upućena u mešanje posla i romantike.
“Mislim da je Viktorija zadužena za Frenkov emocionalni život u određenoj meri”, kaže Helen Miren, koja se ponovo našla u ulozi Viktorije. “Marvin možda savetuje Frenka, ali Frenk sluša Viktoriju, koja je stvarno imala romantičnu vezu u poslu. “Ona je uravnotežena ne vrlo izopačen način, razume da mogu da poginu u bilo kom trenutku, tako da zna kad se treba predati i krenuti dalje”, napominje Parisot. Kod ovih likova sjajno je to što, iako vode neobične živote, imaju vrlo obične probleme i opterećeni su istim nedostacima koje i mi ostali imamo”, kaže Mirenova.
S druge strane, Sara, koja je emocionalno stabilna, nije sva svoja kada su u pitanju njene špijunske veštine. “Nije dobar lažov, nije baš spretna i jednostavno nije dovoljno sposobna”, kaže Parkerova. A tek kada upozna Frenkovu bivšu devojku (Katju) i vidi njenu ispoliranu sofisticiranost, strastvenost… Pa, Sara jednostavno nije za taj posao. “Ona samo želi da bude deo ekipe i može da se osloni samo na svoju revnost.”
“Od samog početka, cilj nam je bio da pružimo gledaocima veće, još ekspanzivnije iskustvo nego u prvom filmu”, kaže producent Lorenco di Bonaventura. “Ali kod nastavaka uvek postoji opasnost da postanu previše blesavi i mekani, i Brus i ja smo bili vrlo svesni toga za vreme razvoja filma. Frenk Moziz je još uvek težak tip koji će pre posegnuti za pištoljem nego postaviti pitanje, i Brus ga je stalno brusio, gurao, analizirao, jer je želeo da izvuče ono najbolje iz filma. Međutim, ono što se prenosi iz prvog filma je retro štih u dijalozima između Frenka i Sare. Brus i ja smo uvek mislili da bi naša međuigra trebalo da sadrži dašak slepstik komedija iz tridesetih godina”, kaže Parkerova.
Međuigra ovo dvoje glumaca dala je Parisotu mnogo mogućnosti u montaži: “Meri Luiz i Brus odlično funkcionišu kao filmski partneri pa sam odlučio da idem s mnogo više scena gde su zajedno u kadru nego pojedinačno”, kaže Parisot. “To je nešto poput hemije u starim Trejsi-Hepbern filmovima i bilo je zadovoljstvo gledati ih na setu kako dolaze do tog nivoa u sceni.”
Budući da je lik koji je u prvom filmu glumio Margan Friman umro, kreativni tim je imao izazov veći od samog postavljanja scene u Londonu i Parizu. Bio im je potreban moćan lik u priči i glumac koji bi je odigrao. “Imali smo snažne glumce poput Brusa, Meri Luiz, Malkoviča i Brajana Koksa iz prvog filma, tako da smo tražili glumce koji mogu da im pariraju na platnu, ali i stvore uloge koje bi takvim glumcima bile izazov”, kaže producent Mark Varadijan. Da bi stvorio armaturu za svoj lik Edvarda Bejlija, Entoni Hopkins je posegnuo u britansku istoriju. “Nekoliko meseci pre početka produkcije Toni mi je slao mejlove pokušavajući da stvori svoj lik do takvih detalja kao što su cipele kakve bi Bejli nosio”, priseća se Parisot. “Pročitao je scenario nekoliko puta i iznedrio lik koji je mnogo više od onoga što je bio na papiru.” Hopkins kaže: “Malo sam preterivao s čitanjem teksta barem nekoliko stotina puta. To radim da bih imao okvir za improvizaciju, jer tek kad ne brinete o tome da li znate tekst napamet, možete da otvorite svoj um. Tada gluma postane zabavna.”
Zita-Džouns je preokrenula kliše ženskog ruskog špijuna naglavačke dodajući komične i bizarne elemente da bi prodrmala lik. “Nisam htela da bude jednodimenzionalna – kakve ih vidimo u filmovima o Bondu”, napominje. “Pošto sam pročitala scenario, prva stvar koju sam uradila bila je to da sam prelistala nekoliko brojeva modnih časopisa i poslala najbolje slike Dinu da bismo mogli da vizualizujemo Katju”. “Njene scene na ulicama Pariza svakako su dostojne kultne reputacije grada kao modne prestonice. Bilo je nešto neverovatno intenzivno i ekscentrično u tome što je Ketrin nosila u sceni gde ona i Brus pronalaze Žapca”, kaže Parisot. Snimanje dugo očekivanog nastavka počelo je 14. septembra 2012. u Montrealu na Olimpijskom stadionu. Kao i mnogi višenamenski stadioni sagrađeni u SAD sedmdesetih godina, i ovaj, sagrađen povodom održavanja Letnjih olimpijskih igara 1976. godine, retko se koristi. Strukture kojima dominira beton imaju izgled sličan bunkeru pa su lepo dočarale tajnu lokaciju MI6 britanske vlade. Sledilo je 14 dana snimanja na raznim lokacijama, uključujući spektakularnu kuću koja je poslužila kao Žapčev pariski stan. Smeštena je u ulici Vud u mondenskom delu Montreala, a sagradio ju je proslavljeni arhitekta Žan-Omer Marčand 1914. godine.
Ostale lokacije u Montrealu uključuju bivši ogranak Kanadske kraljevske banke, crkvu Sent Endru, a uvodna scena filma snimljena je u Kostkou. Nakon toga, pet dana se snimalo u Parizu. “Bilo nam je važno da snimamo u Parizu”, kaže Di Bonaventura. “Pariz je romantičan, a veza Frenka i Sare je u potrazi za uporištem. Ona želi avanturu, i biti na zadatku u Parizu za nju je i više nego romantično.” Grad je odabran i zato što se tamo Frenk i Katja susreću prvi put, što nesigurnoj Sari daje razlog da se potrudi, kupi odeću u Parizu i barem pokuša da pređe jaz između sebe i svoje suparnice. Prvog dana, 10. oktobra, snimalo se ispred hotela “Redžina” i u njemu. Hotel gleda na park Tiljeri, a i Luvr se nalazi iza ugla. Nekoliko stotina posmatrača gledalo je snimanje s druge strane ulice, tako da je tog dana snimanje preraslo u još jednu parisku atrakciju.
OCENA: 6