REDITELJ: Ron Howard
GLAVNE ULOGE: Daniel Bruhl, Chris Hemsworth, Olivia Wilde,
TRAJANJE: 110 minuta
“Mudar čovek može više naučiti od svojih neprijatelja nego budala od prijatelja.” – Niki Lauda
Američki redatelj Ron Howard je sklon stvaranju projekata različitih tema i žanrova. U njegovoj filmografiji se, između ostalih, nalaze i Radnja filma nas vraca nazad sedamdesete godine prošlog veka kada je formula 1 bila puno opasniji sport nego što je danas. Biti vozač formule značilo je ponekad učestvovati u samoubilačkoj misiji. Tih godina, koje se još nazivaju i “Zlatnim dobom Formule 1”, stazama su vladala dva vozača: britanski plejboj Džejms Hant (Chris Hemsworth) i austrijski štreber među vozačima Niki Lauda (Daniel Brühl). Hant je buntovan, neukrotiv i nekada detinjasto neozbiljni partijaner, dok je Lauda miran, povučen i hladan kao led – genijalac kog ne zanima ništa osim posla. Iako karakterno potpuno različiti, ova dvojica imaju iste snove: postati najbolji vozač Formule 1 ikada! Međutim, kada se Hant oženi lepom manekenkom Suzi Miler (Olivia Wilde), a Lauda slučajno nađe ljubav sa Marlen (Alexandra Maria Lara), njihovi motivi, snovi i htenja se postepeno menjaju, svakome od njih na svojstven način.
Film je preneo sjajnu atmosferu sa trka F1, pa ćete osetiti nalet adrenalina kada momci stisnu papučicu gasa. Osim što je sjajno preneo sportski duh i nadmetanje, prikazao je i odnos dva vozača baziran na neizmernom poštovanju i uvažavanju začinjen velikim rivalstvom. Reditelj Ron Hauard (Ron Howard) je zaslužan za ovo fenomenalno filmsko ostvarenje i film bio mogao opasno konkurisati za Oskara u više kategorija, a pre svega za najbolji film i najbolju mušku ulogu. Hauard je američki glumac, ali puno poznatiji kao režiser, poprilično retko snima filmove za holivudske kriterijume, a njegovi najpoznatiji filmovi su: Beautiful Mind, Apolo 13, Cinderella Man i The Da Vinci Code.
Sa ovim, po nama najboljim, najzrelijim i najkompletnijim delom definitivno se uvrstio u gornji dom režisera, koji na vrlo moćan i iskren način priča ljudsku, stvarnu priču koja nije težeg karaktera, nego ima cilj zabaviti i zainteresovati gledaoca. Režiser ne priča priču od početka detaljno, nego se fokusira na šest godina njihove karijere (1970-1976). Odmah na početku filma uvodi to famozno rivalstvo između njih koje je raslo sa vremenom i ponekad izgleda kao prljavo podmetanje i podlo izazivanje, ali dakako da možemo u nekim trenucima i osetiti veliko poštovanje između njih koje se vidi u par sugestivno urađenih scena. Hauard je takođe uspeo da u filmu sve izgleda jako prirodno, sjajno je ukomponovao scene trka i dramu koja se odvija između dva glavna lika. Osim izuzetno sjajne režije i glume spomenućemo jos jedan važan element u filmu, naravno muziku. Osim nekoliko klasičnih rok hitova ovaj su film obiležile note poznatog nemackog kompozitora Hansa Cimera.
Nikija Laudu je glumio nemačko-španski glumac Daniel Brul, dok je Hanta je utelovio Australijanac Kris Hemsort. Malo je reći da su obojica fenomenalno odradili svoj posao. Hant je, nažalost, preminuo, pa nije imao prilike uživati u ovom spektaklu, dok Niki Lauda, koji puni 65 godina, nije skrivao oduševljenje Brulom. „I think he did an incredible job because when I first saw the movie, I said, ‘Shit! That’s really me.“ Priznanje i pohvala samog Laude je i više nego dovoljna. Daniel Brul je manje poznat širom auditorijumu, ali verujem da će nakon ovog filma svi uvideti njegov sjajni glumački talenat kog je prvi put ispoljio u filmu Good Bye Lenin, glumio je i u The Countess, Intruders, Inglorious Bastards, a takođe ćemo ga gledati u i kontroverznom filmu o aferi Vikiliks – The Fifth Estate. Njegova gluma je zapanjujuća, posebno u ovom filmu, jako se saživio sa ulogom, dosta je istraživao, potrudio se maksimalno i možemo slobodno reći da mu je ovo uloga života. Sa druge strane, Kris Hemsvort – australijski glumac poznat po ulogama u filmovima Thor, The Cabin in the Woods, The Avengers i Star Trek – Into Darkness, svim nevernim Tomama i zlonamernicima koji su govorili da je samo lepuškasti plavušan koji ne zna glumiti, ovom ulogom je začepio usta i opalio šamar – maestralno odglumljeno, neverovatna fizička sličnost, kao i karakterizacija, te sjajno skinut engleski akcenat, zaslužuje u svakom slučaju nominaciju za Oskara.
U zadnjoj sceni filma najbolje je sadržana bit i sama srž i filma i odnosa Hanta i Laude – dve toliko različite individue, koje su se savršeno dopunjavale. Hant, kome je rizik bio smisao trke, a život je živeo punim plućima, do maksimuma, i Lauda – kome je moto bio sigurnost i disciplina, a rizik samo 20 %. Hedonista i disciplinovani radnik. Posebno emotivna i dirljiva rečenica je bila ona Laudina “Kada sam cuo da je Hant umro u 45. godini od srčanog udara, nisam bio iznenađen, samo jako žalostan.“ Odnos pun rivalstva, a u isto vreme i poštovanja i međusobnog uvažavanja.
OCENA: 10
Autori recenzije: Suzana Bunić, Monika Kokolić, Sandra Lukić