REDITELJ: Jon S. Baird
GLAVNE ULOGE: James McAvoy, Jamie Bell, Jim Broadbent, Joanne Froggatt
TRAJANJE: 95 minuta
“Nekada sam bio dobar čovek” – Bruce Robertson
U centru zbivanja je edinburški policajac Brus Robertson (MekAvoj), korumpiran i beskrupolozan, a između ostalog i psihotični seksualni manijak sklon drogama i alkoholu. Kada se desi brutalno ubistvo japanskog studenta on u tome vidi priliku da se istakne kao glavni kandidat za mesto inspektora koje je trenutno upražnjeno. Međutim, on ne misli raditi uopšte na rešavanju slučaja, nego se trudi podmetati svojim kolegama detektivima, takođe potencijalnim kandidatima, i okretati ih jedne protiv drugih. Među njima je Rej Lenoks (Jamie Bell) sa kojim najcešće sarađuje, njegov mlađi kolega sa kojim povremeno šmrče kokain i orgija sa prostitutkama. Brus sve teže podnosi samog sebe, gubi se velikom brzinom u svetu koji je stvorio.
Naime, iako većina njegovih kolega misli da on ima savršen život sa lepom suprugom Kerol i divnom ćerkicom Stejsi istina je drugačija. Žena ga je napustila i odvela ćerku. U tom lažnom svetu on tone sve niže, sve češće doživljava groteskne halucinacije kojima nema kraja, a takođe progone ga neke traume iz detinjstva koje nikada nije prebolio niti se suočio sa njima. Često ga u njegovim halucinacijama, za koje ni on sam ne zna da li su možda čak i stvarne, posećuje izvesni doktor Rosi (Jim Broadbent) koji predstavlja neku vrstu savesti, ali u minorno doziranoj količini.
Film je režirao škotski režiser Jon S. Baird koji je prethodno uradio hvaljene Green Street Hooligans iz 2005.godine i Cass iz 2008. godine. Na projektu se radilo punih petnaest godina jer scenario, tj. knjiga nije bila laka za adaptiranje, pisana je stilom sličnim kao i knjiga The Acid House, sa nepovezanim poglavljima i preskakanjima, ali je Baird, bar po rečima samog Velša, uspeo. Fotografija i sama vizuelizacija filma je odlična, na jako visokom nivou, zamerila bi možda nemaštovitost u prikazivanju pojedinih scena. Takođe, muzika je jedna od najboljih karakteristika samog filma za koji je zasluzan Klint Mansel, a ističu se emitovanje pesama Mercy i Born to be Wild.
Kao što sam već spomenula gluma samog Mekavoja je zasenila sve ostale u filmu. Čini se da se jako puno poistovetio sa likom koji je ogavan na sve moguće načine, a daje nam na momente da ima neke empatije u njemu, ali istom brzinom kako dođu i prođu ti momenti. Mekavoj je inače škotski glumac koji poseduje redak talenat da nas opčini i uvuče u film svojom uverljivošću koje u ovom filmu ima na tone. Ranije se istakao sjajnim ulogama u filmovima The Last King of Scotland, X-Men: First Class, Atonement i u prošlogošdinjem Trance. Od ostalih glumaca spomenuću još jako simpatičnog Džejmija Bela u kratkoj, ali efektnoj ulozi, zatim uvek sjajnog Džima Broudbenta kao doktora Rosija, a ne smem zaboraviti i odličnog Edija Marsana (Eddie Marsan) kao Blejdsija, jedinog prijatelja u filmu našeg glavnog protagoniste.
OCENA: 8
Autor: Suzana Bunić